Doznake iz inostranstva

Poznato je da veliki broj naših državljana radi van zemlje i da značajan deo njih šalje novac svojim rođacima u Srbiji. Načini za slanje su različiti, od koverti koje donose prijatelji do usluga Western Union-a. Ovaj članak će se baviti transferom preko bankovnih računa.

Sledi detaljan pregled svih potencijalnih troškova prilikom transfera novca preko banaka.

1. Naknada koju naplaćuje banka iz koje se šalje novac. Ova naknada postoji uvek. Ovaj trošak verovatno uzima i najveće učešće u ukupnom zbiru, međutim zbog ujednačenosti nivoa po bankama ne mora da bude i odlučujući. Treba napomenuti da za male iznose postoji minimalna naknada koja se naplaćuje. Npr. minimalna naknada je 5 EUR, tako da iako se šalje 300 eura uz naknadu od 0.8% za slanje, ova naknada će i u tom slučaju biti 5 EUR.
2. Naknada koju naplaćuje banka u koju novac stiže. Retki su slučajevi da banke ne naplaćuju ovu naknadu. Ova trošak je uvek manji od naknade za koju naplaćuje banka iz koje se šalje novac ali skoro uvek postoji. Imamo primer UniCredit banke koja ne naplaćuje ovu naknadu, ali samo u paket računu koji se mesečno naplacuje 180 dinara. Ima slučajeva kada ima smisla otvoriti ovakav račun delom i zbog toga jer UniCredit banka ima dobru mrežu korespodentskih banaka.
3. Naknada koju naplaćuje banka koja posreduje u transferu. Ova naknada se naplaćuje ukoliko postoji banka posrednik između izvorne i odredišne banke, što jeste čest slučaj. U slučaju kada neka naša banka ima otvoren svoj račun kod banke iz koje se šalje novac postoji mogućnost da se izbegnu troškovi korespodentske banke. Uz malo truda može se doći do spiska korespodentskih (kontokorentnih) banaka i na taj način proveriti postojanje ove naknade. Ovaj trošak nije najveći, ali pravilan izbor banaka između kojih se vrši transfer, može da bude odlučujući iz prostog razloga što tada taj trošak ne postoji.
4. Naknada za podizanje novca koji je stigao na odredišni račun. Naplaćuje se kod malog broja banaka. Ova naknada može da bude vezana za neki period, npr. naplaćuje se ako se novac podigne u roku od 10 dana od kada je stigao. Zatim, može da bude vezana za količinu novca, npr. naplaćuje se ako se podize vise od 3000 eura odjednom. A može da ne bude vezano ni za jedno ni za drugo. Ova vrsta naknade nije česta, ali ukoliko postoji može značajno da uveća trošak transfera.
5. Troškovi otvaranja deviznog računa. Ova naknada je na poslednjem mestu jer se naplaćuje jednokratno i kod čestih transfera ima zanemarljivu ulogu. Treba napomenuti da neke banke zahtevaju da vlasnik računa uvek ima neki minimalni iznos na svom deviznom računu, i ne predstavljaju tu obavezu kao naknadu za otvaranje računa, ali to u suštini jeste slučaj.

Ukoliko su pošiljalac i primaoc često u situaciji da rade transfer novca poželjno je da na osnovu gornjih kriterijuma odaberu banke u svom mestu boravka koje će im omoguciti niže troškove transfera.
Treba pomenuti i neke specijalne slučajeva kao npr. postojanje naše Komercijalne banke u Nemačkoj, gde su troškovi slanja preko računa te banke u Komercijalnu banku u Srbiji značajno niži od bilo koje druge mogućnosti. To je, naravno, od pomoći samo onima u čijim gradovima u Nemačkoj, Komercijalna banka ima svoje ekspoziture. Takođe, imamo slučaj Pireus banke koja daje povoljne uslove za slanje novca iz Grčke u Pireus banku u Srbiji, što je od pomoci našim državljanima u Grčkoj.